Internet zlo ili dobro za bildera..

Opet cu malo o socijalnim mrezama. Nista po svojoj prirodi nije ni dobro ni zlo. Uzmi pistolj i ubij se, ili odbrani porodicu.....mozes popiti jednu kafu ili 3 gr kofeina odjednom... 

Otvori dnevnu stampu i citaj crnu hroniku i ko je koga jebo u reality emisijama...ili 4 sata citaj sajt sa svim mogucim medicinskim istrazivanjima ili forume iz oblasti koje ne shvatas..Prva opcija koristenja je onaj pistolj na glavi. 

Sadrzaj kojim se okruzis utice na tebe. Najgluplja stvar koju sam cuo, je da inteligenciju ne mozemo nadograditi. Covjek je glup samo onda kada ne uci. Svako ko sistematski radi na sebi, cita i usavrsava se...i radi to dovoljno dugo, mora postati ako ne ekspert u nekoj oblasti, onda neko ko se "razumije" u tematiku. Mora i mozak samim tim ici naprijed, zadao si sebi nesto za razmisljanje. Listanje newsfeeda i instagrama, je teg od 2.5 kg, nedovoljan da sprijeci atrofiju mozga. 

Nekad smo na ovim prostorima, imali manje €€€, ali dosta bolje bildere. Kazem bildere, zeceve klasicare uz postovanje svih rezultata, ne brojim. Jos prije nego smo imali aktivnije forume, bez wirelessa u teretani, bez fb i instagrama..bez online dostupne literature i videa onih koji su eksperti iz svojih oblasti...nutricionizma, treninga snage, aas, bez mnogo znanja o protokolima.

Bildera je uvijek bilo malo. Ono sto treba, da se godinama kaznjavas onim sto ovaj sport uzima od tebe, nema mnogo. Prije, znalo se, posle takmicenja uzimas kontakte i putujes...Tako da su po ex yu takmicari putovali da nesto nauce od iskusnijih..Citao sam koliko je Jarnecicu znacio svaki susret sa Sarcevim 1990ih. Znanja je bilo, ali nije bilo pristupacno kao danas. Uprkos tome, bili su bolji. 

Danas imamo sve sto oni nisu imali. Ljudi mogu biti profesionalci, radeci samo trenerski posao i finansirati pripreme. Pa opet, koristenje svega nam dostupnog se svelo na...gledanje npr konkurencije tokom priprema, price sa kolegama, pa onda ogovaranje istih kolega, kacenje fotki i sl. 

Bilder iz devedesetih pa do 2005 nije znao kako ko izgleda tokom priprema, znao je kako on izgleda. Trosio je svoje vrijeme na bolji nacin. Nije se okruzivao ljudima koji su samo u tome, jer ih nije ni bilo mnogo u njegovom okruzenju. Ne postoji veci otrov za mozak za mene, nego kad se okruzim sa ljudima koji imaju samo 1 interesovanje...Cuo sam za dva dobra prijatelja, oba trenera kosarke..koji za uslov imaju, kad se druze..ne pricaju o kosarci. Zamisliti dva bildera da ne spomenu bb 60 sekundi, je jako tesko. 

Meni je najvise pomoglo neko pravilo o 10 minuta. Otprilike 10 minuta mi je bilo potrebno da svako vece citam na netu, da bih procitao nesto sto nisam znao, i nadogradio se. Bilo da je u pitanju trening, hrana, farmakologija, intervju neke ifbb legende..uvijek se moglo iskopati nesto novo..Danas je paradoks da nam je sve dostupno, a nivo znanja je ostao na nivou 2005e...

Ako ne zelis da ucis i razmisljas ostaju samo treneri kao opcija. Ali i za trenera neko ko ne zeli sa razumijevanjem uci u citav proces..i ne zeli da uci...je klijent od kog teze napravis sampiona.